tradukis Rob Blow,
prilaboris ans-Georg Kaiser
Ret Marut
Varalice
Bila jednom jedna majka.
Rodila je sina i časno ga obrazovala.
I mnogo ga je voljela.
Dječak se htio igrati sa svojim malim prijateljima i biti nestašan kao svoji mali prijatelji.
Ali njegova majka, koja se plašila za njegovo zdravlje i život, mu je rekla : „Moj sine,ostani kod mene. Ne skači, i ne budi nestašan, jer bi mogao pasti i povrijediti se. Ne zaboravi, da duguješ vječnu zahvalnost svojoj majci, koja ti je darovala život.“
I sin je slušao njeno naređenje i gledao kroz prozor divlje igre svojih prijatelja.
On je rastao do svoje osamnaeste godine, i htio je učiti takav zanat koji bi ga mnogo usrećio. Ali je njegova majka rekla : „Moj sine, zaradi novac prije svega,da bi mogao učiniti udobnim i bogatijim život tvoje majke, koja ti je darovala život, kojoj duguješ vječitu zahvalnost. I njen sin je izabrao zanimanje,koje je prezirao,ali koje mu je donosilo zaradu.“
Sa dvadeset i osam godina sreo je divnu i šarmantnu ženu.Zaljubili su se jedno u drugo,i oboje su osjetili vatrenu žudnju jedno za drugo.
Ali majka je rekla : “Moj sine,ti već imaš mene,zar ne ? Zar ti ja nisam dovoljna, zar ćeš me sada odgurnuti zbog strankinje ?
Nikad ne zaboravi, da duguješ vječnu zahvalnost svojoj majci, koja ti je podarila život.“
Djevojku su našli mrtvu u šumi sa pištoljem pored nje, a sin je pao u melanholiju.
Deset godina bio je duboko u svom srcu tužan.U njegovoj jedanaestoj godini od kako je počeo raditi došle su mu njegove kolege i predložile svoje prijateljstvo,dok ga na kraju nisu uzeli pod ruku i rekli : “Dragi naš, narodu su potrebni mladi muškarci.Nećemo uobraženo stajati sa strane, dok drugi nude i svoju krv i dušu, da bi zaštitili ono što je najdraže narodu. To je odvratno i nije dostojno muškarca ne sakupiti se pod zastavom u ovim teškim vremenima.Naprijed,ruku pod ruku ! Nagrada će biti sloboda i plamen pobjede !“
Ali majka je rekla : “Moj sine, sjeti se, da sam ti ja najbliži rod. Šta ti je narod ? Ja sam te rodila ; da mene nije bilo, ni ti ne bi došao na svijet.Dakle, meni i samo meni duguješ vječnu zahvalnost.“
Kada je napunio pedeset godina,došli su mu neki muškarci i rekli : “Slušaj, ti si jedan od najsposobnijih muškaraca u zemlji. Pomozi nam. Donijećemo pravu civilizaciju stranim zemljama i nositi dobrobit našoj siromašnoj braći. Čuvaćemo ih od uništenja bolestima, ratnih užasa, i nedostojanstvenog ropstva. “ Zato su njihove oči zablistale,njihovo tijelo se uspravilo, a njihova volja ih učvrstila.
Ali majka je rekla : “Moj sine, ja starim. Ne dopusti da umrem među stranim ljudima.Ne zaboravi,da duguješ vječnu zahvalnost tvojoj majci,koja ti je dala život.“Njegova kosa je osijedila,pošao je klimajući se, a njegovi koraci su otežali.U veselom času samozaborava se rodio. Osamnaest godina njegova majka ga je odjevala i hranila i sama lično ga obrazovala.On joj je dao nemjerljivo zadovoljstvo da gleda njegovo odrastanje i raduje mu se. Nadoknađujući joj sve to žrtvovao je svojih šesdeset godina odustajanjem i odricanjem. Ali kada je već ležala na samrti, majka je uzela njegovu ruku,privukla je bliže sebi.Tresući se zbog smrtnog sata,rekla je : “O, moj voljeni sine,zašto te ne mogu uzeti sa sobom, da me možeš podržati ako bih posrnula na tom turobnom i teškom putu ? Zašto ne ? O, zašto ne ? Ja sam bila ona koja je trpjela bol i dala ti život, tako da mi duguješ vječnu zahvalnost.Nikada to ne zaboravi, sine moj, tako dugo sve dok budeš živ.“
Stojeći pored njenog mrtvačkog sanduka,kada su je sahranjivali, kolabirao je i poslije sat vremena umro je od srčanog udara. U svom džepu je nosio cijanid za slučaj potrebe.
Stavili su ih jedno pored drugog u zajednički grob. Među svim majkama koje su ih pratile na poslednje putovanje, a bilo ih je mnogo, nijedna nije oklijevala predstaviti takvog „vjernog“ sina svojoj djeci kao primjer koji bezuslovno treba slijediti.
Kada je jedan nastavnik saznao za ovu priču, prepisao je, riječ po riječ i stavio na istaknuto mjesto u udžbeniku za ljude niže i srednje klase.
Majka, sin, nastavnik.
Troje uglednih ljudi od kojih je jedno zasigurno bila varalica. Ili svo troje. Oni su prevarili život u najboljem što On predstavlja. Premda je svako od njih radio savršeno časno, i svi su što je moguće vjernije ispunili svoj zadatak. Vjernije nego što se moglo očekivati.
Sennacieca Asocio Tutmonda (SAT)
67 av. Gambetta
FR - 75020 Paris
Retadreso : kontakto_ĉe_satesperanto.org
Pri financaĵoj : financoj_ĉe_satesperanto.org
Retejo : http://satesperanto.org/
Tel : (+33) 09 53 50 99 58
Poŝtkonto n-ro 1234-22 K, La Banque Postale, Paris
IBAN : FR41 2004 1000 0101 2342 2K02 064
BIC : PSSTFRPPPAR
Konto de SAT ĉe UEA : satx-s
Konto de SAT ĉe PayPal : financoj_ĉe_satesperanto.org
Por renkontiĝi kun SAT-anoj en Parizo, informiĝu ĉe la sidejo de SAT-Amikaro
Se vi havas demandojn pri SAT, skribu al la SAT-oficejo en Parizo
aŭ al via peranto
Pri teknikaj problemoj sur la paĝo, skribu al paĝo-aranĝulo.